Ne tako davno, opalio sam ovaj ljepi post: Žene su zlo a danas je vrijeme da ga nastavim…

Deja-Vu… tako bi se to dalo opisati u jednoj rijeći (aj dobro, dvije rijeći i crtica između)…

Lokacija – OPET Fitnes klub, OPET jakuzzi… ali druga ženska…

Nakon što odradim svoju seriju, zavalim se u jakuzzi i poćnem drijemati… Voda ugodno topla, balonćići me laganini masiraju a misli daleko negdje na ispaši… Kad evo, neko poprilićno stasito biće prošetava ispred bazena. Baca ona pogled, i refleksno uzvraćam (pomalo sanjivo)… Ne znam zašto ali odmah refleksno uoćavam detalje i nakit na njenom potamnijelom tenu… Srebrni lanćić oko vrata, tetovaža iznad stražnjice, narukvice – i vjenćani prsten.

hmpf… aj dobro, neću se zezat s time i prepuštam se dalje odmoru… Par minuta kasnije, vidim da ona škica (ipak smo samo nas dvoje u jakuzziju)a prsten prebaćen na drugu ruku?! Naravno, od tog trenutka mi osmjeh s lica ne silazi. Pomalo onaj u stilu “smirk”, neki polu osmjeh… i naravno krenemo nešto prićati nevezano o svemu… Mala flertuje onako oćito da boli glava….

Tri serije vodene masaže kasnije, mene ubija znatiželja:

“Nego, sad može jedno brzinsko pitanje?”

“OK?” – pomalo zbunjeno

“Jel ima neki razlog što si promijenila prsten s ruke na ruku?”

Prvo što primjećujem je promjena boje tena… u laganini crvenilo i nelagodu… Poćne ona nešt s izmotavanjem…

“Ma prst mi je natekao, mjenjam ruku” – bla, bla, bla…

Normalno, nedam vrag mira. Ego mi je ionako već nahranjen, ali sad oću brutalnu istinu i nakon nekog vremena evo nje…

“Udana sam…”

Priznanje ispliva na površinu…

Ono što mi nekako ne ide u glavu… što je s tim udanima? Zar uporno traže neki izlaz? Onako, ZAŠTO su se udale kad traže nešto drugo???!!!

I ond ti vjeruj ženama??!

Normala, na ovakve izjave već vidim dvije moguće reakcije kod ženskog roda.

Reakcija broj 1:

“Joooj vidi ga, opet šovinista loše o ženama! Nema on pojma o ćemu prića!!!”

Reakcija broj 2:

Podmukli smješak na licu

Ukoliko ste pripadnica grupe broj 1 za vas sljedeći paragraf:

Prvo da se razumijemo. Volim ja Vas žene (s velikim V u Vas). Drage ste mi i dapaće, izvrsne ste suputnice. Još ako ste zgodne, dobro znate kuhat, uredne (DA TIM REDOSLJEDOM – površan sam pa šta) … ma što bi ćovjek više poželio… ( Osim dobre figure a ne picasso slike i izvrsnog sexa )… ali…

Iz svog životnog iskustva samo ću izvaditi zadnju crticu…

48 sati ranije

Upoznam ženu, izgleda ko metak! Figura boli glava (op.a. jedna od ona 3 komada u jakuzziju od ranijeg posta). I ono kratki razgovor, zezancija i te šeme, sve doslovce nevino. I ond najednom izleti njoj:

“Šta misliš, ako ostanem duže hoće li mi muž oprati veš?”

OK, dakle tu smo. Komad fino u fitnessu, zeza se u jakuzziju s nekim X likom i ajd fala bogu pomisli na muža. Ako ništ drugo, ima neku savjest. – Bar si tak to ja pomislim…

No ajd, nećemo sad u detalje al et malo ranije sljedeći dan evo mene opet u fitnessu, i već kako moja rutina ide, završim u jakuzziju taman prije saune. Kad vidi vraga, evo ope udane… Aj dobro, sad se već znamo pa kreće prićica onak ležernije. Barem sm ja tak mislio… al ond najednom:

Primjetila sam tebe ranije…

Ok, događa se, nije da baš ne upadnem u oći s svojoj atletskom pojavom (op.a. moja atletska figura je ćisto subjektivni opis), no ajd nastavlja se prića… i ond opet njena upadica:

Znaš da si zgodan?

Okeeeej…. znam, al ajd ono, nećemo pretjerivat… vidim ja da se tema razgovora polako kreće na krivi put…

Imaš predivne oći!

Okej – di je RUĆNA!!! Toliko o toj normalnoj UDANOJ ženi! Drage dame… daleko od toga da nama muškima ne laska kad nas “zavodite”, ali imajte na umu da ipak nismo svi muški ko Zlatne ribice s pamćenjem kraćim od minute. Jedini moj odgovor na zadnje pitanje je zapravo protupitanje:

Jel su bolje i ljepše neg one od tvog muža?

…i onda… kao što sam nekako i oćekivao… odgovor:

Jesu.

FUCK! Tu se nekak ženska pokupila i ošla a ja et sirot osto zbunjen.

Žene jesu vragovi i treba ih se pazit…

A sad za one što spadaju u reakciju broj 2:

Vi ste ionako znale na ćeg je udana ciljala

Njima uvijek nesto fali,  nije im lako, uvijek neki problem, škripac i pizdarija…al blago se meni…
Hmmm… zapravo krecem pisati ovaj post sav nadrndan, spreman da kukam i pizdim, i sad kad treba… imam blokadu.

Možda blokada dolazi od toga da nemam na šta kukat?

• Imam posao – nešto što bi hrpa nezaposlenih voljela imati
• Imam posao koji mi je dobar i zabavan – ono što bi svi zaposleni htjeli imati
• Imam posao koji mi je dobar i zabavan i dobro plaćen – mda… ovo bi svi jel… e pa imam i to!
• Imam smještaj u ogromnoj luksuznoj kući – hej, i ja trebam krov nad glavom…
• Imam smještaj u HR – pa jel, rješeno stambeno pitanje u 2 države… ide to meni jel…
• Imam vozilo u UK – momak treba prijevoz jel…
• Imam vozilo u HR – pa ono treba se… zar ne?
• Imam hrane po izboru – pa neću valjd gladovat?

Hejjjj pa stvarno nemam šta kukat!!!
E takoc… svim zavidnima, et Vam…. meni je sve super i fajn… Malo pažljivijem ćitanjem toćkica, malo logike… i na što se navedeno svodi svodi? Novac. Samo… fali jedna sitnica na ovoj listi… sitnica koja svakako zasjenjuje sve ove toćke…

“Da, novac sve kupuje…” – Već mi uši zuje od ove pizdarije…

E pa dragi moji, nije tako…

Novac ne može kupiti Obitelj.
Brata kao što imam – jok… neprocjenjivo. Nekad bi ga zadavio, al opet… moj je, ponosim se s njime. Da mogu, ovaj trenutak, baš ovaj sekund – njega bi doveo vamo samnom – ono ćist da si ubijem dosadu. Jer koliko me sjećanje služi – nama nikad nije dosadno kad smo u ekipi. (p.s. trebala bi mi mala pomoc sljedeći vikend kad idemo svi na paintball – već vidim kako ću podivljati i vratiti se pun masnica)

Roditelji – ista stvar. Poštenje moga Oca – neprocjenjivo. Brižnost i lajavost moje Majke – neprocjenjivo.

Ono što je meni osobno najvažnije, to je tu… uz mene blisko… TO je ono što zaista vrijedi u mom životu.

Sve ostalo je prolazno. Pod svim ostalim – mislim na sve one tete koje sam zvao “draga”. Istinu za volju, nisam uvijek radio najbolje izbore pri odabiru “dragih” al hej… barem ništ ne žalim. Neke sam pustio olako da odu, nekima nisam posvetio dovoljno pažnje, nekima sam posvetio previše pažnje… i bilo kako bilo – bivše su.
Vrijeme je da se bacim u potragu za budućom (nadam se ne bivšom, jer dost mi je lutanja), al nekako mi se neda. Mrsko mi sve.

“Ali ti sad možeš da biraš” – hmh…. mogu, pa zar nije -  “Blago se meni!”

“Blago se meni” – da, s smješkom na licu… -  “Blago se meni”…
Blago se meni… daleko od svih, s mojim musicavim sitnim problemima…

Povremeni bolovi u ruci, nogi, leđima i vratu – jel jelte, one sitne prometne koje sam prošao… kako bi rekao… malkice ostavile traga. Glavobolje – ma, sitnica… ništa što neće prooći nakon sada već 2 Voltarena odjednom. Desna noga što bi kako saznajem trebao operirati da se riješim bolova – ma sitnica, malo stisnem zube i prođe jelte… Nesanica – ma ono, nije bed, imam više sati u danu na raspolaganju- ko to nebi volio imat?!? Hej… pa ćak i kad zaspem, dođe pokoji freaky san – supika, materijal za blog…

Na posljetku – Blago se meni s mojim slatkim problemima… jer ipak su oni samo moji i niciji…