Tag Archives: Brige

Blago se tebi…

To su mi najjaći ljudi kad to vele – “Blago se tebi”

Njima uvijek nesto fali,  nije im lako, uvijek neki problem, škripac i pizdarija…al blago se meni…
Hmmm… zapravo krecem pisati ovaj post sav nadrndan, spreman da kukam i pizdim, i sad kad treba… imam blokadu.

Možda blokada dolazi od toga da nemam na šta kukat?

  • Imam posao – nešto što bi hrpa nezaposlenih voljela imati
  • Imam posao koji mi je dobar i zabavan – ono što bi svi zaposleni htjeli imati
  • Imam posao koji mi je dobar i zabavan i dobro plaćen – mda… ovo bi svi jel… e pa imam i to!
  • Imam smještaj u ogromnoj luksuznoj kući – hej, i ja trebam krov nad glavom…
  • Imam smještaj u HR – pa jel, rješeno stambeno pitanje u 2 države… ide to meni jel…
  • Imam vozilo u UK – momak treba prijevoz jel…
  • Imam vozilo u HR – pa ono treba se… zar ne?
  • Imam hrane po izboru – pa neću valjd gladovat?

Hejjjj pa stvarno nemam šta kukat!!!
E takoc… svim zavidnima, et Vam…. meni je sve super i fajn… Malo pažljivijem ćitanjem toćkica, malo logike… i na što se navedeno svodi svodi? Novac. Samo… fali jedna sitnica na ovoj listi… sitnica koja svakako zasjenjuje sve ove toćke…

“Da, novac sve kupuje…” – Već mi uši zuje od ove pizdarije…

E pa dragi moji, nije tako…

Novac ne može kupiti Obitelj.
Brata kao što imam – jok… neprocjenjivo. Nekad bi ga zadavio, al opet… moj je, ponosim se s njime. Da mogu, ovaj trenutak, baš ovaj sekund – njega bi doveo vamo samnom – ono ćist da si ubijem dosadu. Jer koliko me sjećanje služi – nama nikad nije dosadno kad smo u ekipi. (p.s. trebala bi mi mala pomoc sljedeći vikend kad idemo svi na paintball – već vidim kako ću podivljati i vratiti se pun masnica)

Roditelji – ista stvar. Poštenje moga Oca – neprocjenjivo. Brižnost i lajavost moje Majke – neprocjenjivo.

Ono što je meni osobno najvažnije, to je tu… uz mene blisko… TO je ono što zaista vrijedi u mom životu.

Sve ostalo je prolazno. Pod svim ostalim – mislim na sve one tete koje sam zvao “draga”. Istinu za volju, nisam uvijek radio najbolje izbore pri odabiru “dragih” al hej… barem ništ ne žalim. Neke sam pustio olako da odu, nekima nisam posvetio dovoljno pažnje, nekima sam posvetio previše pažnje… i bilo kako bilo – bivše su.
Vrijeme je da se bacim u potragu za budućom (nadam se ne bivšom, jer dost mi je lutanja), al nekako mi se neda. Mrsko mi sve.

“Ali ti sad možeš da biraš” – hmh…. mogu, pa zar nije –  “Blago se meni!”

“Blago se meni” – da, s smješkom na licu… –  “Blago se meni”…
Blago se meni… daleko od svih, s mojim musicavim sitnim problemima…

Povremeni bolovi u ruci, nogi, leđima i vratu – jel jelte, one sitne prometne koje sam prošao… kako bi rekao… malkice ostavile traga. Glavobolje – ma, sitnica… ništa što neće prooći nakon sada već 2 Voltarena odjednom. Desna noga što bi kako saznajem trebao operirati da se riješim bolova – ma sitnica, malo stisnem zube i prođe jelte… Nesanica – ma ono, nije bed, imam više sati u danu na raspolaganju- ko to nebi volio imat?!? Hej… pa ćak i kad zaspem, dođe pokoji freaky san – supika, materijal za blog…

Na posljetku – Blago se meni s mojim slatkim problemima… jer ipak su oni samo moji i niciji…