I’m in the mood…

Prošlo tjedan dana… Doćeko šefove da se vrnu kući s tih dalekih Kariba i napokon imam moj laptop s kvaćicama!!! (moj mali laptop sirot išo vidit kak je to na velikom brodu)

Na žalost evo i one nesretne đukele nazad! Da bude sve onak još ljepše zvao me šef prije koji dan i veli:

“Zeznio sam se u raćunici i dolazim dan kasnije. Jel možeš pokupiti Kitty?”

“Ma naravno!” – izlajem bez razmišljanja.

Ujutro negdje oko pol 10 umalo zaboravio na đukca i ond brže bolje sjedaj u avto i pravac štenare. Kad vidi vraga!! U štenari radi neka zgodna plavuša!! Na žalost, đukac kojeg kupim ama baš nikako mi ne ide u prilog… jebga…

S njom izmjenjujem par rijeći, i prirodno (barem meni) smijemo se oboje psu nakon što je utvrđeno da pseto NIJE moje… Ćak i nekako onak ofrlje dogovaramo nać se na nekoj usputnoj kavi jedan vikend. (Jel moram uopće spomenit da od sad na dalje se dobrovoljno javljam nosit đukca u štenaru??)

Vraćam se u ured, a jebena đukela cvili od sreće. Najednom sam joj najveći prijatelj na svijetu, a sutra garant slijedi lajanje najranije i totalni kurcšlus u glavi tog stvorenja! Ćitav dalje dan mi ide na živce… Jebga.. baš ne volim to stvorenje!

No da rezimiram tjedan…

Sve poslovno zacrtano – odrađeno

Zajebi – Komada jedan. Onak… kako se firma bavi raznim artefaktima iz povijesti ljudskog roda… većina tih artefakata preživi stoljeća u zemlji te bude jako osjetljiva jeld… tak je i jedan stari artefakt iz doba vikinga doživijo dan da se sretne s spretnim rukama vašeg D. Odma pri dodiru – puko. Nije izdržo. Jebga… srećom imamo restauratora pa on to nek popravlja. Šteta… nemam pojma kolika je…

Baksuzi - Komada par. Prvo riknila sklopka za struju u uredu oko subote. Srećom imam iskustva s majmuniranjem i kablovima pa et dovuko ja štrom u ured iz kuće. Drugo i najbolnije – bojler crko. Neću uopće spominjat tuširanje u hladnoj vodi… uopće… (ne da mi se stisooo.. vec sam skoro žensko posto)

Novosti - Najednom iz vedra neba poćele se bivše javljati!?! Da bude najzanimljivije, ne javi se jedna… već odma tri!?!? Jebeš mi sve, al ćini mi se da su u dogovoru! Već ono vidim zavjeru kak se kuje:

“Idemo mu se sve javit istovremeno.. da vidimo reakciju!”

…mda… reakciju? mhm.. od mene… ev sve trćim… Da budem iskren, nemam niš protiv nijedne, al taj vlak je za mene odavno prošo. Nekak nemam nikakvog interesa obnavljati stara prijateljstva. Nije da sam bezosjećajan.. al …

Ok. Možd i jesam. Al zaboli me. Danas je novi dan i ne živim za jućer već za sutra.

Srećom nije baš sve totalka bedara. Ima tu i pozitivnih strana…

Odlućio sam nazvat onu Gotiku (Saru) pa et ne bijo lijen ukucam ja onaj broj što mi dala neki dan u trgovini…

“Sara?”

“Da, a ko je to?”

“Daniel… tvoja pomoć iz trgovine…”

“A ti si… već sam pomislila da si bacio broj… uhhh… sad mi je neugodno?”

“A jel? Aj kad ti je već neugodno sad, idemo riješiti to jednom cugom u petak ili subotu…”

“Ovaj… ne znam šta da kažem”

“Da. Reci da za poćetak i onda još di i u koliko sati…”

“Ovaj…” – Oklijeva malo.

“Ok, što misliš o Lakeside,restoran kod broda?” – Ma da skratim razgovor. Nemam vremena cijeli dan na telefonu bit.

“Zvući ok”

“8 sati? Petak.”

“Pa ono… može.”

“Imamo dejt… vidimo se u petak.” – I prije neg se predomisli poklopim. Ono, malo sam si razmišljo o tome da li je cura moj tip. Definitivno sam siguran – NIJE. Al ak ništ drugo, radoznao sam pa odo vidit kako njeni klikeri u glavi funkcioniraju… Uostalom, nemam šta pametnijeg raditi u petak. I nakon tog mi tek sine u mozak… “Idiote, pa i s plavušom si išo dogovarat dejt!!?”

Jebga… baš sam u štimungu lomit srca…

Toliko o mom organiziranom ljubavnom životu. Koma. Totalka.

I ond na vrh svega, uleće mi jedna kolegica koju redovito ćitam i tu i tamo koju rijeć izmjenimo, i to ni manje ni više nego s shemom – “Upravo sam odradila sešn samozadovoljavanja pa et došla te vidit pred spavanje!?!?”

I što sad meni mutavom kroz glavu proleti?!?! – “En je tamo došla mene vidit da se smiri poslije sešna?!” Ma fenomenalno… umjesto da mene dođe vidit da se napali, ona baš obratno. Et mi moj MOJO… nestade!

No nije sve loše sve u svemu. U svakoj nesreći ima i neka sreća.

Stiže šef na vrata u većernjim satima i onak odma…

“Pa nisam ti ostavio novce za hranu!”

“Ma dobro je, bio sam u šopingu pa ima…” – nisam ni završio rećenicu kad pufff… utjera mi on u ruke 50 funtica. Ma nećem se bunit na takvu gestu jel. Iako me cjelotjedni trošak nije prešo više od dvajst! Aj to me malkice obradovalo jer je onak uletilo skroz neoćekivano…

Još kad pridodam onaj poslić od sat vremena u subotu i kad su mi poćeli hvalospjeve bacati za obićni flayer… ispade da mi ovo bio sasvim profitabilni tjedan. Isplatilo se radit… što jest jest… lova je tu, dejtovi su tu…

I’m the King Of the World…

Popularity: 11% [?]

Related Posts

• January 30, 2010 -- Stranac zauvijek
• June 12, 2011 -- Nije za ljubitelje životinja i homoseksualce
• March 9, 2009 -- Duhovi?
• December 17, 2008 -- 5…4… & here comes 3…
• December 12, 2008 -- …9… Mission control all systems are in green…