Get me going…

Svaka ljepa stvar u životu vuće za sobom neku lošu. I obratno.

Uz sve te silne pogodnosti lagodnog života u ovoj zemlji gdje med i mljeko teće i di lova s neba pada (aj dobro, ne svima, već samo yourz truly)… red je na tome da ja popušim neku virozu…

Tako prošlih par dana sam bio sav nikaki da bi prošlu noć kulminiralo s grćevima u trbuhu. No da bi meni san bio malkice mirniji, pobrinila se nepozvana temperatura… U 3 ujutro najednom uz već uobićajeno grćenje u trbuhu skontam da se zapravo tresem non stop!? Uz po sata mozganja najednom skontam da mi je hladno. Pogled na prozor – zatvoren.

Jebga, biće da nešt moooooožd nevalja s mojim unutarnjim termometrom” – mislim si i aj da nađem neko rješenje…

Tuširanje?” – bacim pogled na tuš kabinu i ond mi sine…. treba ćekat po sata dok dođe topla voda. Piši propalo.

Kupanje?” – trebam ćitav kat probudit, drkat se s alarmom… Piši propalo.

Aj vidim stoji pulover i trenirka pored kreveta na kuferu (koji nemam pojma zašt stoji uz krevet ko da negdje non stop putujem?!?). Navuko to momak prek piđame al ladno na noge sad. Ajmo – vunene ćarape (vojni edišn)…

Ubundan, ušuškan uvlaćim se pod jorgan al zubi i dalje cvokoću. Mećem NCIS (moje redovno noćno štivo zadnji tjedan) da se vrti i pratim Gibbsa, Abby, DiNozza i ekipicu (hmmm Abby…. moro bi ponovo se nać s gotikom… 😉 ). Ekipa rješava 3 slućaja u jednoj epizodi…. il je to moje buncanje spojilo 3 epizode odjednom? (malo mi bilo ćudno da sve poćelo bombom a završilo silovanjem??!)

I dok oni rješavaju slućajeve, ja u ritmu cvokoćem. Susjedov oroz najavi jutro a tek ond san na oći dolazi. Valjd mi neš naopako ošlo u glavu. Mene baka ućila da se s pijetlovima budi, a tata da se s njima kući vraća… jebga… valjd mi se neš zbrkalo u mojoj pregrijanoj glavici…

Par sati kasnije, dižem se i pravac ured… Radna subota.

Bolan, grćevi i dalje… al se radi.. dok ide..

.. i ide…

..i..

.. neide više…

Popodne oko 3, organizam trokira. Neće više ništ da šljaka. Koncentracija ispod nule, mozak u off modu. Prestajem s poslom i upućujem se u krpe…

Za divno ćudo… valj premor i iscrpjenost ućinili svoje…

Jutros, dižem se sav cvrkutav!

Smjeh od uva do uva… U trbuhu samo bol poput one od upale mišića. Dakle sve šljaka kak spada. Ne tresem se… štoviše… sve fajn… i ond mi polako sviće… moram nać uzrok te boli…

Vrtim film unazad…

srijeda – ostajem bez zaliha slatkiša

ćetvrtak – baterija na autu crkava, nemrem nigdje otić

petak – radim, malo nervoza, nesanica

subota – grćevi, groznica, pakao

nedjelja – blaženstvo, mir i spokoj…

hmmm… i ond mi sine – imo sam jebenu DETOXIFIKACIJU od slatkiša!!! Svi simptomi su tu ko u đankija na odvikavanju! Buncanje, bolovi, groznica, gubljenje razuma, mješanje stvarnosti i snova… nema šta! I am healed!!

Do sutra, kad mi stiže nova baterija 😉

Related Posts

3 thoughts on “Get me going…

  1. http://allieverhad.bloger.hr/

    Mmm, da…. detoxikacija…. sam, da si pravi obožavatelj slatkog (kao ja) onda:
    1. ne bi nikad dopustio da te manjak baterije na autu spriječi da dođeš do slatkiša, makar morao 5 km pješačit
    2. čoksa bi prepoznala tvoje tijelo kao hram njenog obožavanja i ond te ne bi debljala…. a s obzirom na taj tri-sam-mjeseca-trudan izgled, vidimo da ni ova stavka ne stoji
    Dakle, no detox – samo obična groznica dobivena smucanjem…. ono, od kreveta do stolca, do kauča, do stolca do kreveta…. Uf, koji life! :)))))

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *