Mrzovoljan, nadrkan… the dark side…

Nakon što sam skoro po piksli dobio jer et “Imam onaj svoj dan“… idem ipak otipkat ovaj post…

Naime uvatila me neka fjaka od jućer ujutro…

Ošo šef s obitelji u Alton Towers (zabavni park) a ostavio meni kuću i onu mikro đukelu na ćuvanje… Odma sam se s psetom dogovorio – “Ne laj i biće sve fajn”.
Pogleda me đukac onak iskosa, noge mu se poćele sirotom trest (Dal od straha il onak od iznemoglosti neam pojma) i zanijemio…

“Hmmm…. viš ti ko je gazda a?”
Sjedam, palim telku (ogromno neš el ce dej na metar i kusur dijagonale), vrtim milijon i 3 kanala i zujim… Što god okrenem il sam gledo, il me ne zanima…

“Možd ima koji novi Blurej?” – pomislim si i pregledavam hrpu filmova u fensi plavom pakiranju. Sve ih fino izvrtijo po rukama i niš zanimljivog ne vidim.
“hmm… kak bi porn izgledo u high definišnu?” – pada mi na pamet – “Garant bi se vidile ama baš sve podrezane dlaćice, prištevi, akne, herpesi i ranice…”
Nakon što sam si zgadio sliku o porno industriji u visokoj rezoluciji, odo ja fino malo protegnit noge s ovim štakorom. Sreća pa nema nikog u okolici da me vidi kak vodam štakora na povodcu.

Nakon ćitave 3 i po sekunde premišljanja, ideja o šetnji s glodavcom pada u vodu. Ipak imam neki rešpekt prema sebi i svom imiđu!

“Aj, viš, dugo se nisam nićim poćastio…” – i dalje pokušavam naći zanimaciju za nedjelju.
Odem vidit kak stojim s kešom i vid vraga… ima neki 100 funtica da se može spiskat. Zakon.

Sjedam u auto i pravac već poznatog šoping centra.
Pol sata voženje po parkingu mi nekako ubi volju za šopingiranjem i odlućujem posjetiti drugi kraj tog fensi centra s trgovinama… Sljedeći pol sata ope od semafora do semafora… mic po mic…

Izlazim sav pun entuzijazma. Krajićkom oka gledam nebo i vidim neki mrki oblak. “Ma ko ga šljivi, đukelu sam spizdio u košaru, pa ak zagrmi nema di pizdariju napravit…”

Polako se približavam trgovinama i gledam natpise: Sport, PC World, Maplin, Argos, Tesco…
“Ajmo ond s lijeva na desno…”

JD Sport – “Tenisice? Majica? Uteg? Golf palica?” – gledam police i onak kontam što bi mi uveselilo dan. Šuze imam, majicu imm, uteg mi se neda vuć, golf palica…. hmmmm Zadnji put kad sam zamahnio palicom fulo sam i loptu i pod. A kad sam je potrefio, odletila jedva 3 metra od mene… pih…
“Nije golf za mene” – otpada mi ta ideja i polako šetam do destinacije br 2.

PC World – taman kad sam htio ispast frajerski geek i uletit u PC shop, sav nadobudan onak muškarćina hodam i zapićim se u jebena ZATOVRENA vrata. Da pojasnim. Tamo ima 6 (slovima: ŠEST) vrata ulaznih. Šest otvora za uć. Ja potrefim na jedini zakljućani. Onak ispo sam seljobeeeeeeer i po! Ponos trćećim korakom bris od mene, al nedam se… Pipkam sljedeća vrata i kad se otvore ulazim… Vidim laptopi… hmmm imam ga…  šetnja redovima pizdarija i nijedna me ne zanima. Bezveze… Ajmo dalje…

Maplin – uuuuu… nekad davno bi sve dao za ovako nešto. Raj za elektronske gađete! Đejmz Bond stil. Sam nuzkurac, nisam baš u đemz bond filingu. Radije bi se điro Aston Martinom neg se foliro s fora kemijskom na par baterija i laserom (ionak je već imam negdje u nekoj od ladica)… nakon malkice lunjanja ostavljam i Maplin za sobom i dritto u argos…

Argos – Kataloška prodaja s instant preuzimanjem. Telka… netreba mi, LCD ekran… ni to…. univerzalni daljinski… nope… Malo listam odjeljak s nakitom i vidim 9ct Gold… pih… jeftino zlato… nije ni ćudo da su bolno jeftini! Satovi… uhhh… nisam sat nosio godinama… e pa neću ni sad… Neki hladan propuh non stop ulazi kroz vrata pa reko… “Fajrunt i s ovim… hladno mi za listanje kataloga, to mog i kući”

Tesco – Blaženi Tesco. Ama baš sveg… Pohlepan ko i uvijek – pravac slatkiši!!! Zujim s police na policu… Bounty… dojadio, Twix.. nisam u štimungu za hrskavo… Snickers… ope isto… Gledam ona ogromna pakiranja ćipsova, mješanih ćokolada i ond mi sine… “Pa ladice su mi još pune od zadnjeg puta!”

Napuštam i zadnju destinaciju.

Laganini vožnja kući, sjedam za komp. Majstorski spizdim 1,8 milijuna chipova i bankrotiram na pokeru…. Toliko o ovoj zabavi…

“U jebote! Zaboravio sam pseto pustit van!!”
Trk gore, puštam đukca u vrt a on sirot poplašen mojom pojavom nit pišat nit srat!

Ćekam ja njeg da on svoje obavi i nakon par minuta međusobnog blejanja dopizdi mi. Izguram ga van u vrt i zatvorim vrata. ko zna, možd mu neugodno dok ga gledam?!

Vrtim kanale i povremeno bacam oko na njeg. Sirotan stoji pred vratima i sve kosi glavu oćekujući da ga pustim unutra.
“Il pišaj il neš uć!” – Zapovjedam, al me ne jebe ni po posto…

Na kraju kak sam meka srca, puštam tu spodobu u kuću, spizdim ga u košaru i ajmo u krpe…

Jeben dan…

Dosadan…

Nemogu spavat nikako preko noći. Budim se svakih pola sata. Jedva jedvite doćeko jutro!
Sjedam u uredu za svoj stol i bacam se na posao…

Ono što mi najbolje ide…
Obrada slika…

Mehanizam…

Nema mozganja…

Baš onako kako mi paše danas…

Dan prolazi, radim i onak sam u svom filmu…
Zapravo toliko sam u svom filmu da ne kontam ljude koji mi se javljaju, pozdravljaju i općenito su ljubazna bića… pretvaram se u mrzovoljnog, nadrkanog, grozno mraćnog sebe…

The dark side….

Dok me nije jedna draga osoba opizdila šamar…

Samo ću reći…..

Sutra je novi dan…

I sorry svima što sam mrzovoljan… na žalost nisam žensko i nemam opravdanje a.k.a. PMS!
Al ko ga jebe… danas je moj dan za gunđanje…

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *