Lošinj

Part 2

Godišnji ide u sasvim solidno lijenom tonu… Red spavanja, red hrane, red vožnje po gradu, red spavanja… ali et vrijeme je za malo veći pokret…

Bukiran apartman u Lošinju (thx to predobroj medijskoj osobi zvanom D. koja se srdaćno pobrinila sve organizirat), auto registriran, sve sređeno (OSIM JEBENOG PROZORA) i krećem na put…

Plan je simpl… Vu- Zg-Lošinj… Nabrijan na odmor sjedam u auto dan ranije i za Zagreb pa malo provest vremena s burazom. Fali mi mali vrag, nekak sam naviko imat ga oko sebe dok sam u domovini. Guštam jedan lagani đir do Zagreba… cruizin’… baš onako kako mi paše… Ljuti vozaći mi trube, namrgođeno me obilaze u mojim “strogo ne više od 100 na sat” laganim tempom. Par sati kasnije evo me u ZG.

Buraz taman priprema jednu malu za upis na fax, malo im se prištekam i uredno zabušavam na svim vježbama – ono, ipak sam na godišnjem jel 😀

I taj dan proleti ko da ga nikad nije ni bilo!?

Aj ništ, vrijeme je za polako pokupiti onu medijsu osobu. Ev i ona sva usplahirena do Zagreba se dovukla i izgleda da ćeka odmor taman kolko i ja… Fon, poziv i et me za par minuta tamo… Tek što je vidim poćinje s gunđanjem da se moram penjat gore u stan i pozdravit tam jednu slavonku koja mi ni palaćinke dobrodošlice nije htjela napravit! Nećuveno. Al et, kak sam ja dobra dušica, popnem se gore i nakon jednog soka bez palaćinki krećemo na put mora…motorway

Medijska primadona odma primjećuje prozor koji naravno nije popravljen…

Naravno, prije tog me jedno 5 put pita jesam li ponio osobnu ili putovnicu. Već mi poćela živce pilit a tek smo na put krenili. No to ne bi bilo tolko loše da se et nisam tek na izlazu kod Rijeke sjetio da mi je osobna i putovnica, pa ćak i kreditna kartica baš u onoj jakni što et sad visi u Zagrebu u burazovoj sobi!?!? ooops…

No moja smirenost pobjeđuje i et valjd prelazi na nju pa mi više ni ne gunđa za tih par identifikacijskih papira…

Plan je onak simpl… Ima tu jedna gđica na Krku koju et trebmo posjetit pa će nas ona do Apartmana povest… Naime ta mala gđica je et trenutno zauzeta pa et vele mi da je moramo prićekat koji sat da završi s poslom. Swell…

Aj šta ću, ni plaža nije daleko pa se et da ubit nešt vremena. No ajd et ni par sati više nije par sati… već sad et to je dobrih 4 sata. Al et, godišnji je pa nigdje ne žurim. Oćito ono moje “Nigdje ne žurim” mala gđica koja  nas predvodi u svom autu predoslovno shvaća. Prvo nas obilazi jedan kombi pa ajd kontam… nije bed… polako idemo… Ali kad nas je SKUTER obišao…  ond stvarno u maternu… sramota!

Nakon tog uznemirujućeg događaja, napokon stižemo na destinaciju. Apartman sasvim lijep. Sve uredno, klimica, prazan frižić (ni jedne palaćinke), TV, terasa, di koja slikica nekog mladog derišta… ono fina idila…

Smještamo se Medijska osoba i ja i vrijeme je da odmor poćne.

Ona mala gđica što ju skuter obiđe se valjd osjećala krivom pa odmah poziva na većeru. Kaže mala – Pljeskavice!

Al trebali smo odma u startu skontat da za male osobe pljeskavice oćito imaju drukćiji obujam. Ja bi ih nekako nazvo plosnatim ćevapima, al ajd… ukus štima i meni sve fajn. Ljubazno uzimamo ostatak “pljeskavica” jer et kontam, dobro će doć za dorućak ujutro. Ipak, nema bolje stvari od komada mesa odmah onak izjutra kad se ćovjek digne 🙂

Poćinje moj odmor u Lošinju…

Related Posts

5 thoughts on “Lošinj

  1. Dina

    Hmmmm, a nisi napomenuo kako si ti Medijskoj osobi pilio žifce sa “Zaključaj vrata; Jesi zaključala vrata; Jesi li??!!” da bi onda shvatio da si ključeve ostavio u bravi unutra i onda se Medijska osoba morala ko Spiderwoman uvlačit u avto kroz gepek?!?
    Prema tome – tvoja 4 sata čekanja tj spavanja na plaži su ništ.
    p.s. Mislim da nikad neću zaboravit ‘miris’ onog mesa ranim jutrom…..

    Reply
  2. Dina

    Pfffff! Svejedno svi znaju da je jedan od tvojih ciljeva diskreditiranje mene u svim datim prilikama.
    No, ne znam zašt prigovaram, svejedno me tek čeka hrpa optgužbi na moj račun u dijelu br 3. Jedva čekam…. not

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *