Pomalo morbidno?

Sjedam za stol a ispred mene jedna od izložbenih ladica puna zlatnih predmeta. I to ne onaki zlatnih predmeta ko na turskim, španjolski i inim tržnicama, već ono baš pravo antikno zlato… Sve neki predmeti koji pripadaju povijesti…

Među njima neke ženske naušnice, lanćić s medaljonom, masivni prsten, velika ukrasna zlatna igla… i još par predmeta…

Inaće usvi predmeti prije ili kasnije pređu moj stol i na meni je da ih slikam, arhiviram za oglase, promotivne materijale i slićno. A kad zagusti i kad (ne AKO, već KAD jer je pitanje vremena) ovi što odrađuju obradu slika za web stranicu zakažu, onda uskoćim i obradim te slike…

Normala, snjeg i te šeme i eto odma kolapsa…

A ništ, hvatam se sveg i ajmo na posao…

Međutim, ima jedan izrazito mali prsten… a u njemu natpis “Remember the end” (Sjeti se kraja)… odradim slikanje, malo obradim sliku i evo rezultata:

Ono, ništa posebno…

No, nešto me uporno kopka i sad želim znati priću iza tog prstena… a prića ide otprilike ovako:

Prsten je izrazito male velićine i nikako ne može biti za odraslu osobu… Naime, nađen je na jednom od polja koje se igrom slućaja prostire preko nekadašnjeg groblja. Vlasnik prstena je prerano umrlo dijete kojem su roditelji dali izraditi taj prsten nakon što je umrlo…

Jeza…

Mislim nekako mi sama ideja prstena na mrtvom djetetu creepy… a i natpis nimalo ne pomaže….

I ćitav dan mi taj prsten nekako u glavi…

Na sreću… danas fitness radi!!!
(Buraza ću ubiti za njegov ubitaćni plan)

Poslije posla na brzaka smažem većericu i trkom u klub. Već unaprijed osiguran da neću poljubit vrata, sjedam u auto i pravac klub!

Miškooooooo…. kolko autaaaaa…
Jedva nađem parking valjd na najudaljenijem dijelu parkirališta.
“Ko zna, valjd svi nadoknađuju propušteno?” – onak si mislim i sad već bez problema nalazim svlaćionice 😉

Vadim svoj papir s planom i junaćki krećem. Stepenice… vrata… gužvaaaaaaaaaaaaa…. Milijun i jedna osoba!? (Okej, malkice pretjerujem, al mi se ćinilo da je tek 5-6 sprava bilo slobodno) Svi navalili vježbat ko mutavi.

sweat-tfStrateški zauzimam traku za trćanje s pogledom na ostatak sale…
Ljevo ispred mene neki komad i pol, utegnutih guzova trći na traci- motivacija za trćanje – check!
Desno ispred mene, neki komad recimo ocjena 8,9/10 polako na biciklu pegla – motivacija za trćanje s extra žarom – check!

Štelam to  ćudo na 10 minuta i polagano trćkaram. I dalje osmatram okolicu i et moglo bi se reći da ima jedno 7-8 komada. (Normala, uz svaki komad dođe još 3 babe koje uništavaju prosjek) Sirote se tamo izvijaju preko onih lopti a ja umalo da ne sletim s trake…

Usput mi na pamet pada V. i njeno gunđanje i konstantno upitkivanje – “Ima li šta za mene?” – Aj da ne ostanem dužan, malo pogledam okolo i skontam da je broj muških i ženskih podjednak. neki lik tamo diže tonu i po utega i zakljućujem – taj nevalja. Zamislim si samo tog grmalja i V. u istoj sceni… hmmmm….

Za one koji ne znaju V. evo doćaraću to na drugi naćin: Recimo ko da spojite konja i pudlicu… Tak nešt. Što tu ispadne (osim pudlici oći) nemam pojma, al baš tako bi nji 2 pasali…

No, nakon te vizualno uznemirujuće scene zakljućujem da ću se radije posvetiti onim ženskama…

Ali, da ispadnem faca, ipak idem se pridržavati burazovog plana. 30 min i par toćaka po planu, nit sam vidio te ženske, nit sam bio u stanju se koncentrirati na bilo što drugo. Ruke se tresu, trbuh grći, znoj izbija al nedam se!!!

2 sata kasnije – umoran, iscrpljen… vućem se kući i et molim boga da me poštedi upale sutra…

Related Posts

3 thoughts on “Pomalo morbidno?

  1. davor

    haha, pa nisam ti stavio neki ubitačan trening, al kad pogledam…nisam uzeo u obzir tvoje GODINE!! 😛 ma samo radi po planu i za mjesec dana će biti učinka samo tako!!!
    a ak nemožeš izdržat trening, nek ti te zgodne cure budu motivacija….nije valjda da češ odustat u pola vježbe a one te krajem oka gledaju?? pihić…

    Reply
  2. V.

    ko to moje ime spominjeeeeeeeeeee???

    al drago mi da me se ipak sjetio…
    nisam ni mislila da ima šta za mene, al ipak ono…pitam…
    a men moje oke jako drage…pa bi ih htjela sačuvat rado…
    :))

    Reply
  3. Dina

    Remember the end priča je poprilično zanimljiva… fascinantna zapravo….. Čemu prsten nakon smrti, i čemu sjećanje kraja?! Osim ako ga možda nisu ubili pa mu prijete i u zagrobnom životu?! Ne, sad sam samo ja morbidna…..

    A ovo konj i pudlica…. Znam da ne smijem ja komentirat, al ono – lolčina!!

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *